Pričaj mi priču…
Bačka
Bačka…širina pod nebesima…Bačka…viđena u čudesima, Bačka…pomajka mnogim gresima…
Ej Bačka…devojko moja i majko i zavičaju moj…joooooj…ravni moja tučena ledom posred grbače…leba i njiva u svakom maju, posred i čorbe i torbe sirotinjske u svakome kraju.
A ti…junačka, uvek najlepša, najkitnjastija i u setvama i u žetvama i u praznike s’ čuturom i sviračima po bircuzima i posred sela sa švigarom i prangijama…ljubim te u pragove i u svatove i u polugove i sve krovove pod crepom ili trskom…toplom, a mrskom…ljubim te u sve pendžere uoči kuća i devojaka, ljubim te u džepove sa punim i praznim šlajpisom i rasklopljenom bricom naših piroša i momaka…ljubim te u svakog Jocu i Paju u đelenku, u svakog Pištu i Janka i Jaranku i Irenku te ljubim strasno i glasno i tako ‘oću od srca i za inat…jer to mi je ljudski zanat…
I to baš zaozbiljno, ljubim te sa sva srca i po bački…ne trgovački…takvi smo bili…i ostaćemo…
Krst nam naš…i bes…i post…oduvek i zauvek…pa što ‘rekli dedovi…”VAS KOST DA KOST!”* – šta košta da košta!
Jedno selo
Znam jedno selo…pradavno…ravno…i ne znam lepše na zemlji svoj’, tamo su moji ginuli slavno kad’ god su trube zvale u boj…tamo su kuće belje od jata, toplija srca neg’ Sunca plam’…narodi moji…brat su do brata…od kako naše dedove znam…to je tamo selo…moje…tvoje…
Naš junački rodni kraj…ojjjjj Dudovo drago moje…tvoje…naš premili zavičaj…pevaj i rađaj kolevko mila…gostinjski dome za ceo svet…sinova tvojih nek’ rastu krila za ljudski život…za ljudski let…ojjjj Dudovo…selo…moje…tvoje…najlepši na svetu kraj…ojjjj Dudovo…drago moje…tvoje…naš premili zavičaj…
Begeš i tambure
Volem brate…begeš i tambure…devojačke kose ko’ od raži…selo moje…s’ hiljadu dudova…pred oluju bele golubove uz oblake tamo nad vidikom…volem njivu…daleke salaše…nebom rodu kad krugove šara i đermove s’ četir’ strane sveta…pa tornjeve u sutore žute, volem’ višnju, zove, jorgovane, devojačke čipkane firange…volem’ sebe…što sam i kakav sam…
Još kad’ skočim u stare opanke pa raskopčam kragnu pod lahore i koraknem kroz ravnicu dušom, pa namignem njivi i oblaku…ejjjj pa Bože i vako’ se može…briga mene za sto Jevađelja…
Pa kad’ budem na strašnome sudu, ja ću reći…Bože il’ đavole…eto kad’ sam na moj Silbaš nalik, kuda samnom ‘vakim pustahijom…volem brate…begeš i tambure…